Postoji više podela kada pričamo o skoliozi. Jedna od njih je podela skolioza prema uzroku nastanka na dve glavne grupe. Prvoj grupi pripadaju idiopatske skolioze čiji je uzrok nastanka nepoznat i za koje možemo reći da su višefaktorske. Ovoj grupi pripada oko 80% ukupnog broja osoba sa skoliozom. Drugoj grupi, u kojoj je zastupljenost oko 20% ukupnog broja skolioza, čine one skolioze kod kojih je uzrok poznat, a tu spadaju: kongenitalne (urodjene), neuromuskularne, neuropatkse i sindromske.
S obzirom na to da ćemo u ovom tekstu pričati o idiopatskom tipu skolioze koji se javlja u ranom dečijem uzrastu, neophodno je da se pojasni i podela kada je starosno doba javljanja skolioze u pitanju:
- Infantilne, period nastanka od 0-3 godine života
- Juvenilne 4-9 godina
- Adolsecentne od 9 godina
- Adultne posle 18 godina
Period kada nastaju infantilne skolioze je inače period naglog rasta i razvoja, što znači da u ovom periodu postoji velika šansa da nastupi znatno pogoršanje skoliotične krivine. Ovaj tip skolioze se češće javlja kod dečaka i u grudnom delu je levo orijentisan, a prati je i kifotični oblik.
Kod osoba koje nemaju neki vid deformiteta, kičmeni stub nikada nije u potpunosti prav i simetričan, blaga rotacija pršljenova je uvek prisutna. U infantilnom periodu, kod dece koja nemaju deformitet kičmeng stuba, pršljenovi su u torakalnom delu orijentisani u levo i samim tim pri razvoju skolioze kičma prati već postojeći obrazac rotacije. Ovo objašnjava činjenicu da je u infantilnom periodu skolioza najčesće levo orijentisana.
Tokom života postojeća rotacija se menja: u infantilnom periodu u toraklanom delu kičma je levo orijentisana, u juvenilnom je kičma manje-više u centralnoj poziciji, dok je u adolescentnom periodu desno orijentisana. Promena prirodne rotacije kičmenog stuba se može objasniti promenom veličine organa u različitom periodu života.
U infantilnom periodu skolioza često zna da bude udružena sa kifozom, takozvana kifo-skolioza. Mala deca su prirodno u poziciji kifoze, gde pri nastanku deformiteta kičma nastavlja da prati već postojeći obrazac.
Postoje dva oblika infantilnih skolioza: progresivne I rešavajuće (spontano rešavajuće). Čak 80% slučajeva se rešava spontano, bez intervencija. Smatra se da krivine koje su manje od 25 stepeni i kod kojih nije prisutno preklapanje glave rebra i tela pršljena (može se videti isključivo na RTG snimku), ne samo da neće napredovati, već će tokom rasta nastati spontano ispravljanje skoliotične krivine.
Međutim 20% slučajeva predstavljaju progresivne skolioze čija prognoza, ukoliko se ne tretiraju, nije svetla. Ovaj tip skolioze izaziva nastanak velike rotacije rebara i deformitet kompletnog grudnog koša, ostavljajući smanjen prostor za razvoj pluća, što može dovesti do ozbiljnih pulmonalnih i kardiorespiratornih problema. Jedan od najbitinijih faktora je rana dijagnostika gde na osnovu RTG snimka i kliničkog pregleda, lekar vrši procenu kakav vid tretmana je potreban. Što pre se uoče prvi znaci skolioze i krene sa tretmanom, može se više uticati na smanjenje progresije skoliotične krivine a samim tim i na ishod.
Foto: unsplash.com