Skolioza

Skolioza je deformitet kičmenog stuba

Zbog svoje kompleksnosti i tro-dimenzionalnog karaktera, skoliozu je potrebno korigovati primenom korektivnih sila u sve tri ravni.

Kod skolioze dolazi do ispravljanja kičmenog stuba u sagitalnoj ravni, odnosno smanjenja fiziološke kifotične krivine u grudnom delu i povećanja lordotične krivine u lumbalnom delu. Zatim dolazi do pomeranja kičmenog stuba u frontalnoj ravni i rotacije kičmenog stuba, jer se pršljenska tela rotiraju oko uzdužne ose.


IDIOPATSKA
SKOLIOZA

Ne karakteriše se kao bolest, već kao stanje kicmenog stuba

Najveći broj čine idiopatske skolioze, čak preko 80%, kod kojih je uzrok nepoznat. Dijagnoza idiopatske skolioze se postiže isključivanjem svih poznatih uzroka. Od idiopatske skolioze, inače, pate zdrave osobe.

Idiopatska skolioza se deli na infatilnu (deca od 0 do 3 godine), juvenilnu (4 do 9 godina), adolescentsku (10 do 18) i adultnu (>18).

Adolescentska Idiopatska skolioza se najčešće javlja i napreduje u periodu naglog rasta i razvoja, odnosno u pubertetskom periodu. Idiopatska skolikoza koja se javlja u pubertetskom periodu se drugačije zova adolescentna idiopatska skolioza (AIS), koja je najčešća. Ovaj problem se može razviti za veoma kratak vremenski period usled ubrzanog rasta i razvoja, tako da roditelji kod svije dece često to i ne primete na vreme.

Veoma je jednostavno da roditelji prekontrolišu svoje dete i utvrde da nešto nije u redu.

Roditelji mogu sprovesti pregled deteta veoma jednostavno i brzo. Saviju svoje dete u pretklon i vide da li ima razlike u levoj i desnoj strani leđa, odnosno da li je jedna strana izbočenija od druge. Ako ima razlike, sledeći korak je da dete poseti ortopeda ili fizijatra i da oni utvrde pravu dijagnozu.

Reč skolioza se često primenjuje u praksi a da se pre toga sa sigurnošću nije utvrdilo da osoba ima skoliozu. Najsigurniji način za proveru stanja osebe i proveru da li osoba ima skoliozu je izrada rendgenskog snimka. Osoba se slika u ležerno stojećem položaju, bez obuće. Uvek je preporučljivo da se napomene da se na snimku vide vrhovi karličnih kostiju i da snimak nikako ne bude završen na polovini skoliotične krivine, već da se na snimku uvek vidi početak i kraj krivine.
Preko 10 stepeni iskrivljenja u frontalnoj ravni se smatra da osoba ima skoliozu, sve ispod 10 stepeni je loše držanje. Deci koja su u pubertetskom periodu a imaju skoliozu preko 25 stepeni, pored vežbi preporučuje se nošenje midera (korseta). Kod dece kod koje pubertet nije krenuo i nisu prošla kroz period naglog rasta, nošenje midera se preporučuje i kada su u pitanju manje krivine od 25 stepeni kako bi se stanje kontrolisalo i kako bi se stabilizovalo u periodu naglog rasta.
Period naglog rasta je najkritičniji za decu koja već imaju skoliozu, tako da i pored nošenja korseta i sprovođenja vežbi, može doći do pogoršanja krivine.


Preporuke za decu koja su u periodu rasta i razvoja, specificne korektivne vežbe za skoliozu se preporučuju svakodnevno. Pored vežbi, veoma je bitno kako se osoba ophodi prema svom problemu nakon i pre vežbi. Svakodnevne aktivnosti imaju veliki značaj za dalji tok razvoja stanja, tako da je preporuka da tražite od svog terapeuta da vasm objasni kako da seditem, stojite, pišete domaći zadatak i sve što je neophodno za svakodnevni način života. Vežba nema efekta ako se osoba ne pridržava osnovnih pravila kada su svakodnevne aktivnosti u pitanju. Kod osoba koje su završile sa rastom i razvojem, preporuke su od 3 do 4 puta nedeljnog vežbanja i pridražavanje pravila kada su svakodnevne aktivnosti u pitanju.

Korset se ne preporučuje kod dece kod koje je rast i razvoj završen, kod devojčica se to gleda u odnosu na prvi menstrualni ciklus, tako da nakon dve do tri godine od prvog ciklusa dolazi do završetka rasta i razvoja, a kod dečaka nakon mutacije glasa. Za utvrđivanje završetka rasta i razvoja obicno se koristi Risserov znak. Risser znak se kreće od 0 do 5, a utvrđuje se na osnovu srastanja epifizalne ploče sa karlično kosti, i može se utvrditi na osnovu rendgenskog snimka karlične kosti i. Kod osoba koje su Risser 5, odnosno rast i razvoj završen, kod njih se mider ne preporucuje, osim u slucaju bola. Preporucuje se da se mider nosi tokom citavog dana, a najmanje 18h dnevno. Istrazivanja su pokazala da dnevna doza nosenja midera od 18h pozitivno korelira sa efektima terapije.

Deca u razvoju

Vežbe za skoliozu
svakodnevno


Pored vežbi, važno je i kako sedite, stojite, pišete domaći zadatak.


Ranim otkrivanjem
i adekvatnim tretmanom
može se sprečiti
progresija skolioze