Istorija konzervativne metode lečenja skolioze prilično je duga i datira još od prvobitne metode Hipokrata (460-370.p.n.e.). Iako je prošlo više od dve hiljade godina od Hipokrata, glavni pristup konzervativnog lečenja skolioze je baziran na osnovu mehaničkog gledišta iz ranog 20. veka, tako da većina pristupa egzistira i danas. Korektivne vežbe su rasprostranjene širom Evrope tokom poslednja dva veka.
Krajem 20. veka Katharina Schroth je razvila trodimenzionalni tretman za korekciju skolioze. Od 1921. godine započinje novi oblik neoperativnog lečenja skolioze, koji se sastoji od specifičnih posturalnih korekcija, korektivnog obrasca disanja i korekcije posturalne percepcije. Iako mehanika ne igra malu ulogu, po prvi put se skolioza nije posmatrala samo kao mehanička promena.
Katharina predstavlja senziomotorne kinestetičke principe koje je moguće implementirati u tretman. Ovi principi koriste aktivnu korekciju, kako bi se razvila svest o držanju u toku svakodnevnice i na taj način sprečilo ponašanje koje može uticati na dalje pogoršanje skoliotične krivine.
Disanje je integrisano kao ključni faktor u korekciji skolioze, i to ne samo u korekciji grudnog koša već i lumbalne regije.
Ovaj sistem vežbanja koristi se u savremenoj kineziterapiji. Tokom vežbanja je veoma bitno voditi računa o pravilnom pozicioniranju karlice koje predstavlja bazu kičme i od čijeg položaja zavisi položaj proksimalnih delova tela.
Takođe, velika pažnja mora biti usmerena na pravilno rotaciono korektivno disanje. Rotacionim korektivnim disanjem se utiče na povećanje vitalnog kapaciteta pluća, zaustavljanje progresije krivine i vrši se korekcija već postojećeg deformiteta.
Vežbe se izvode svakodnevno uz nadzor stručno obučenog lica. Schroth metoda je jedinstvena metoda, koja je fokusirana na ponovnom uspostavljanju spinalne simetrije. Pored sile sopstvenih mišića, Schroth se oslanja na silu gravitacije i na silu dodatnog opterećenja.
Cilj metode je da se uspostavi posturalni balans, uspori ili spreči dalje pogoršavanje skoliotične krivine, poboljšavanje respiratornih funkcija, popravljanje kliničkog statusa. (Schreiber, 2019)
Schroth metoda se koristi ne samo kod skoliotične deformacije kičmenog stuba, već i kod osoba koje imaju kifozu.
Današnji nosioci metode su Axel Hennes i Udo Roevenich, koji svojim velikim zalaganjem i trudom doprinose daljem razvoju Schroth metode. Do 2008. godine metoda je bila dostupna samo teraputima iz Nemačke, odnosno terapeutima sa znanjem nemačkog jezika. Axel Hennes započinje sa ISST Schroth konceptom, odnosno, obukom terapeuta na engleskom jeziku u zemljama širom sveta. Danas Schroth metoda je daleko rasprostranjena i dostupna većem broju terapeuta, koji svoje znanje koriste kako bi pomogli osobama sa defomacijom kičme.