Skolioza predstavlja najkompleksniji deformitet kičmenog stuba. Pri nastanku ovog deformiteta prvo dolazi do promene kičmenog stuba u sagitalnoj (bočnoj) ravni tj. nastaje gubitak fizioloških bočnih krivina. Kod osoba koje imaju skoliozu uočava se takodje i smanjena fiziološka kifoza i lordoza, odnosno dolazi do pojave takozvanih ravnih ledja. Oko 80% skolioza pripada grupi takozvanih idiopatskih skolioza. Iako je uzrok nastajanja ovog tipa skolioze nepoznat, znamo da asimetrično opterećenje i gravitacija dovode do progresije, tj. do pogoršanja ovog stanja.
Ovaj deformitet (adolescentska idiopatska skolioza) se najčešće javlja u predpubertetskom i pubertetskom periodu, pri čemu je u znatno većem procentu zastupljen kod devojčica nego kod dečaka. Nagli rast i razvoj predstavlja najkritičniji period za nastanak skolioze i kod devojčica se javlja ranije nego kod dečaka.
U periodu kada nagli rast kreće, kod devojčica jos uvek nisu formirane fiziološke krivine, odnosno jos uvek nisu formirane prirodna kifoza i lordoza. U ovoj fazi rasta zbog izostanka sagitalnih krivina kičma je nestabilna i stvorena je savršena podloga za mogući nastanak deformiteta.
Kičmeni stub u ovoj fazi rasta je uvek u poziciji ravnih ledja i uvek je nestabilan, iako to nužno ne znači da će doći do nastanka skolioze.
Kod dečaka je situacija malo drugačija u odnosu na devojčice. Njihov nagli rast i razvoj počinje nešto kasnije u odnosu na devojčice, kada su sagitalne krivine već obrazovane i samim tim je i samanjena mogućnost za nastanak skolioze.
Upravo ovi različiti periodi rasta i razvoja nam daju odgovor na pitanje zašto je adolescentska idiopatska skolioza kao deformitet zastupljenija kod devojčica nego dečaka.