Najčešći vid skolioze je idiopatska skolioza koja zahvata oko 80-90% svih osoba koji imaju skoliozu. Etiologija skolioze je nepoznata i pretpostavlja se višestruka. Idiopatska skolioza se klasifikuje prema starosti pacijenta u vreme postavljanja dijagnoze. Na osnovu shvatanja da tri skoka rasta odgovaraju fazama najvećeg rizika za pogoršanje (progresiju) skolioze, možemo je podeliti na 3 tipa: infantilne, juvenilne i adolescentne skolioze. Adolescentna idiopatska skolioza je strukturalna, bočna, rotirana krivina kičme koja nastaje kod inače zdrave dece (starije od 9 godina) ili oko puberteta. Klinička slika pacijenta se obično dobija pomoću Adam's testa (savijanje trupa napred) i skoliometra, međutim, dijagnoza nije potpuna bez radiološkog snimka, odnosno merenja Cobbovog ugla.
Najčešće primećene dugoročne posledice nelečenih adolescentnih idiopatskih skolioza su progresija krivine, bolovi u leđima, kardiopulmonalni problemi i psihosocijalna nesigurnost. Ove posledice se ne javljaju nužno kod svake osobe sa skoliozom, naročito ne kod dece, ali se neke od njih vremenom mogu javiti kod netretiranih skolioza. Veličina napredovanja skoliotične krivine teži da se povećava tokom čitavog životnog veka, ali stepen napredovanja tokom života varira u zavisnosti od mnogih faktora. Faktori koji predviđaju napredovanje krivine uključuju zrelost (starost za vreme dijagnoze, menarhalni status i preostali iznos rasta skeleta), veličinu krivine i položaj vrha krivine.
Postoji mnogo vrsta tretmana adolescentne skolioze. Prva od njih je kineziterapija koja se može započeti čak i kada je skolioza samo blaga. Najpopularnija vrsta tretmana za adolescentnu idiopatsku skoliozu je Schroth terapija. Glavni ciljevi tretmana su usporavanje ili sprečavanje daljeg napredovanja, povećanje pokretljivosti grudnog koša i respiratorne funkcije, postizanje simetrije trupa... Tretman miderom je takođe jedan od vidova tretmana u zavisnosti od stepena krivine i koštane zrelosti pacijenta. Na kraju, kao vid tretmana vrši se i korekcija skolioze hirurškim putem u slučaju skolioza većih od 45 stepeni.
Rano otkrivanje skolioze i odgovorajaći tretman imaju značajan uticaj na zaustavljanje progresije skoliotične krivine i njeno smanjenje, ali se adolescentna idiopatska skolioza ne sme poistovetiti sa bolešću. Ona predstavlja stanje kičmenog stuba koje se može tretirati i na koje se može uticati, ali je svakako nešto čemu treba posvetiti pažnju.