Adultna skolioza

Adultna skolioza
 

Deformiteti kičmenog stuba kod odraslih mogu imati značajan uticaj na kvalitet njihovog života. Adultna skolioza nastala još u adolescentnom dobu može biti podeljenja na 3 starosne kategorije i to: mlađe (18-30 godina), srednje (30-40 godina) i  starije (preko 40 godina) i definiše se kao deformitet kičmenog stuba veći od 10 stepeni po Cobb-ovom uglu kod osoba koje su završile rast i razvoj.

Adultna skolioza najčešće nastaje kao posledica netretiranih ili neadekvatno tretiranih adolescentnih idiopatskih skolioza. Pacijenti sa adultnom skoliozom imaju različitu kliničku i radiološku sliku u odnosu na pacijente sa adolescentnom idiopatskom skoliozom. Razlike obuhvataju degenerativne promene unutar krivine, prirodnu istoriju progresije deformiteta i kliničke simptome. Degenerativne promene vode ka povećanju asimetričnog opterećenja, a samim tim i ka progresiji deformiteta.

Napredovanju krivine potpomaže prisustvo osteoporoze, posebno kod žena u periodu nakon menopauze. Propadanje diska, fasetnih zglobova i kapsula dovodi i do ispravljanja lumbalne lordoze čime kičmeni stub postaje nestabilan.

Bol je jedan od najčešćih simptoma osoba sa adultnom skoliozom. Bol se uglavnom nalazi duž konveksiteta krivine i često može biti rezultat umora mišića i spazma, međutim on se može javiti i usled degenerativnih promena faseta zbog čega je jako bitno pozabaviti se kliničkim, radiološkim i neurološkim ispitivanjem. Bol u leđima može biti prisutan samo prilikom uspravne pozicije, najčešće usled dugotrajnog stajanja ili sedenja ili samo tokom izvođenja određenih pokreta ili fizičke aktivnosti.

Kada govorimo o adultnoj skoliozi neizostavno je spomenuti i “de novo” skoliozu. De novo skolioza je termin koji se koristi kod odraslih pacijenata koji nemaju istoriju skolioze kao adolescenti, ali u odraslom dobu dolazi do pojave deformiteta koji  može biti progresivne prirode i povezan je sa degenerativnim promenama na kičmenom stubu. Ova vrsta skolioze retko se javlja pre 40. godine života. Osteoporoza, degenerativna promene na disku i stenoza kičmenog kanala pospešuju razvoj degenerativne skolioze. Kod pacijenta sa degenerativnom lumbalnom skoliozom često su  prisutni bolovi u leđima ili donjim ekstremitetima.

Treba napomenuti da adultnu skoliozu možemo tretirati operativnim i neoperativnim putem. Operativni tretman treba razmotriti jedino ukoliko neoperativni tretman ne daje efekat i ne obećava značajnije dugotrajno poboljšanje. Sam početak neoperativnog tretiranja degenerativne skolioze uglavnom započinje medikamentima, posturalnim vežbanjem i terapijama u bazenu.

Važno je napomenuti da se  cilj tretiranje adultne skolioze ne bazira na ispravljanju krivine, već na smanjenju bola i bilo kojih pratećih neuroloških problema ukoliko ih ima. U nekim slučajevima je korisno uključiti mider radi bolje kontrole i stabilizacije kičme.

Kada govorimo o posturalnom vežbanju, Schroth metoda se pokazala kao jedna od najdelotvornijih kada je u pitanju korekcija skolioze. Ciljevi Schroth tretmana se razlikuju kod dece i odraslih. U adolescentnom periodu fokus jeste na zaustavljanju i smanjenju skoliotične krivine, dok se kod odraslih tretman bazira na povećanju funkcionalnosti, smanjenju bola kao i stopiranju daljeg napredovanja skoliotične krivine. Za razliku od dece, kod odraslih, radiološko smanjenje krivine nije moguće.

Uzevši sve ovo u obzir, veoma je bitno pravovremeno dijagnostikovati i tretirati adultnu skoliozu jer ona značajno može uticati na kvalitet života starijih osoba.