Aktivna svakodnevnica osoba sa skoliozom – ADL

Šta podrazumevamo pod ADL?

Podrazumevamo posturalnu kontrolu samokorekcijom tokom različitih svakodnevnih aktivnosti. To omogućava osobama sa skoliozom da lakše formiraju svoje novoformirano držanje i procesuiraju ga kao motorički engram (kodiramo mozak ponavljanjem određene radnje, u ovom slučaju pokreta). Svrha samokorekcije je da novi položaji postanu nova svesna iskorigovana postura, što doprinosi da izbegnemo dalje napredovanje skolioze.

Šta obuhvata ADL?

Obuhvata učenje i razvijanje svesti, koji su položaji povoljni a koji nepovoljni i zašto, tokom sedenja, ležanja, hodanja, nošenja tereta i ostalih aktivnosti.

Kad početi sa učenjem ADL?

Od prve sesije osobu sa skoliozom treba obučiti o posturalnoj korekciji tokom svakodnevnih aktivnosti (ADL). Schroth program omogućava individualan pristup i obuku spram individulanih karakteristika skoliotične krivine.

Koji nam je cilj sa ADL?

Cilj nam je da svaka osoba nauči kako da sama sebi pomogne u pokušaju da dostigne potpunu posturalnu kontrolu, a najefikasniji način je da se kroz vežbe aktiviraju posturalni mišići korišćenjem asimetričnih tenzija u napomenutim položajima ili svakodnevnim pozicijama.

Šta su to Schroth vežbe za skoliozu?

Znamo da je skolioza deformitet kičmenog stuba u sve tri ravni (3D deformitet). Stoga ovaj deformitet smatramo složenim stanjem. Krivina kičmenog stuba je kod svake osobe različita. Tako da se vežbe prilagođavaju na osnovu specifičnosti zakrivljenosti kičme. Vežbe se izvode u ležećoj, sedećoj, stojećoj ili klečećoj poziciji uz pomoć određenih rekvizita (jastučići, valjci, štapovi...).

Schroth vežbe se prilagođavaju individualnoj specifičnosti svake krivine i obuhvataju važne komponente:

  • mobilizaciju - aktivnim, aktivno potpomognutim i pasivnim manevrima  koji se koriste za povećanje fleskibilnosti kičme
  • 3D disanjem ili rotaciono ugaono disanje, pomoću koga derotiramo kičmu kako bi se preoblikovala rebra i okolna meka tkiva.

Svest o držanju

Još davno Katarina Schroth se u svojoj originalnoj praksi oslanjala na ogledalo. Ogledala su joj pomagala da pacijenti razviju svest o svom držanju. Svesnost položaja kičme prvi je korak ka njenom ispravljanju. Iz tog razloga je posturalna svest jako bitna tokom svakodnevnih aktivnosti. Na osnovu tipa krivine, osobi sa skoliozom se daju preporuke na koji način da iskorite benefite sile gravitacije i na taj način da iskontrolišu skoliotičnu krivinu.

Schroth metodom se postiže rebalans tela, šta to podrazumeva?

Ono sa čime se skolioza svakodnevno bori to je sila gravitacije koja dodatno povećava asimetrično opterećenje. Zato nam je veoma bitno vratiti balans tela. Tačnije vraćanjem balansa utičemo na posturu a preko posture na sam kičmeni stub.  Ceo princip se bazira na promeni posturalnih navika.

Paralela između dva deteta:

Ukoliko želimo da napravimo paralelu između dva deteta koja su istog uzrasta, pola i kod kojih je ista veličina kao i tip krivine. Pretpostavimo da oba deteta svakodnevno utroše isto vreme na korektivne Schroth vežbe, ali nakon završenog tretmana jedno dete pazi na svoje svesno držanje, dok drugo dete veći deo dana provodi u skoliotičnoj poziciji. Pored svih istih karakteristika skoliotične krivine i istog vremena vežbanja, rezultati kod ova dva deteta neće biti ni približno slični. Dete koje tokom dana pazi na svesno držanje tela, koristi benefite sile grvitacije koja mu pomaže u kontroli skoliotične krivine. Međutim kod deteta koje nakon završenih vežbi veći deo dana provodi u skoliotičnoj poziciji, sila gravitacija dovodi do daljeg povećanja asimteričnog opterećenja, čime se povećava rizik od progresije (pogoršanja) skoliotične krivine.