Stecco Metoda

Stecco‚Metoda

Miofascijalne strukture mogu biti povezane sa bolom i mogu objasniti mnoge mišićno-skeletne disfunkcije. Cilj tretmana je da otkrijemo šta je izvor problema, prateći biomehanički model Luigi Stecco Metode. Prema biomehaničkom modelu Luigi Stecca ljudsko telo je složeno, a varijable su beskonačne.

Često, tretman se izvodi dalje od mesta bola. Tretman izvodimo trenjem na određenoj tački koristeći falangu, lakat i jagodice prstiju. Rezultati nakon tretmana su vidljivi odmah, kod terapeuta i kod pacijenta. Trenjem u specifičnim tačkama fascije, želimo da povećamo temperaturu i time omogućimo sistemu klizanja da bolje radi.  Jer ako nema sistema klizanja fascija je zablokirana. Cilj miofascijalnog tretmana nije mišić već fascija. Tretiranjem tih tačaka možemo da utičemo i na dublje strukture, na aktivnost mišića, kordinaciju mišićnih vlakana, propriocepciju i nociocepciju.

 Šta će pacijent osetiti narednih dana nakon tretmana: 15 minuta nakon tretmana počinje inflamatorna reakcija, 12 sati nakon tretmana je vrhunac upalne reakcije, 48-72 nakon završetka inflamatorne reakcije rezultati tretmana postaju očigledni.

Tretman se preporučuje za sve uzraste. Posebna karakteristika ove tehnike je što se može raditi proksimalno od regije bola i tako uticati na smanjenje istog.

Kontraindikacije: apsolutne (groznica-temperatura, teška imunodepresija, dermalna lezija u predelu tretmana, tromboflebitis, tromboza) i relativne ( limfedem (III stadijum ili više), ne-komparativni bol, kancer, nedavna trauma bez analize, teški poremećaj krvarenja, hronična terapija kortikosteroidima.)

Neka od stanja indikovana za tretman fascijalne manilulacije su:  cervikalni sindrom, bol u prednjem delu ramena, lumbalni sindrom, pubična bol, plantarni fascitis, bol u prednjem delu kolena, išijalgija, karpalni tunel, teniski lakat, golferski lakat…