Do sada je postavljen veliki broj teorija koje pokušavaju da objasne nastanak adolescentne idiopatske skolioze. Sam nastanak AISa se ne može vezati za jedan sepecifičan faktor već je to uvek skup više povezanih, genetske predispozicije, hormonski i biohemijski disbalans, narušena biomehanika kičme, uticaj životne sredine i načina života. Više studija je pokazalo da je vitamin D povezan sa mineralnom gustinom kostiju, fibrozom tkiva, posturalnom kontrolom i balansom, a njegov deficit je registrovan kod osoba koje imaju AIS. Deficit ne dovodi direktno do razvoja AIS ali je značajan u mnogim procesima koji prate njen nastanak.
Uticaj vitamina D na ljudsko telo počinje veoma rano. Još dok smo u stomaku naših majki on utiče na razvoj funkcija mozga i debljinu moždane kore. Nakon rođenja i u prvim godinama života vitamin D potpomaže posturalnu kontrolu i balans, mehanizam preko koga utiče na ove procese nije razjašnjen, ali postoje dokazi da terapija suplimentima vitamin D dovodi do pozitivnog uticaja na balans kako dece tako i odraslih. Vitamin D je takođe blisko povezan sa telesnom zrelošću i pojavom prve menarche. Naime, deficit vitamin D dovodi do smanjenog lučenja estrogena pa samim tim dovodi do kasnije menarche i telesne zrelosti. Vitamin D pored estrogena utiče i na nivo melatonina. Melatonin je hormone koji reguliše san i ranije se smatralo da je njegov disbalans jedan od glavnih okidača za nastanak skolioze. On stimuliše telesni rast i dovodi do proliferacije koštanog tkiva, njegovog sazrevanja i mineralizacije. Još jedan od hormona veoma značajnih za nastanak AIS je leptin. Leptin je hormone koji deluje na regulaciju apetita, energetsku potrošnju i stvaranje masnog tkiva, gojazne osobe imaju više niove leptina u krvi, mršave niži. Nizak nivo leptina takođe može dovesti do kasnijeg puberteta, a njegova veza sa vitaminom D je pre svega u deponovanju vitamin D u masno tkivo. Što je veći procenat masnog tkiva u telu to je manje vitamina D u krvi jer on biva deponovan i “zarobljen” u masnom tkivu Estrogen, melatonin, leptin i vitamin D rade blisko povezanim mehanizmima i utiču direktno na gustinu koštaknog tkiva.
Možda i najvažniji mehanizam delovanja vitamin D na ljudsko telo je na samu gustinu kostiju i njihovu mineralizaciju. Oko 30% osoba sa AIS ima smanjenu gustinu kostiju, osteopeniju, ova smanjena gustina nije samo u kičmi već u svim kostima tela. Ova smenjena gustina se direktno povezuje sa progresijom skolioze ne samo kod osoba sa AIS već i drugim tipovima skolioza (adultne). Istraživanja su pokazala da osobe koje imaju AIS I normalnu gustinu kostiju imaju manje ili umerene krivine u odnosu na one sa AIS i smanjenu gustninu kostiju. Kada se napravi paralela sa uticajem vitamina D na telesnu zrelost i gustinu kostiju možemo videti da osobe koje imaju deficit vitamina D definitivno imaju veći rizik za nastak AIS. Njihove krivine imaju veći Cobb-ov ugao a,samim tim i veću progresiju u odnosu na one sa normalnim nivom vitamina D.